Samo od 14. do 17. februara 2025. na sceni Sava centra.
Srpska publika će imati priliku da čuje čuvene "Belle," "Danse mon Esmeralda," i "Le temps des cathédrales" u mjuziklu na francuskom jeziku. U februaru 2016. godine najavljeno je da će tvorci oživeti originalnu verziju mjuzikla. Svetska premijera je održana na jesen te godine u Palais des Congrès u Parizu. Predstava je doživela ogroman uspeh: mjuzikl je išao osam nedelja uzastopno, a karte su bile rasprodate mesecima pre premijere.
«Notre Dame de Paris" je sjajan primer neviđenog uspeha francuskog mjuzikla u svetu. Po broju prodatih karata u prvoj godini postavke, francuska verzija je ušla u Ginisovu knjigu rekorda. Legendarna "Belle" je priznata kao najbolja pesma 20. veka u Francuskoj.
"Notre Dame de Paris" je legendarni franko-kanadski mjuzikl Riccardo-a Cocciante i Luc-a Plamondon-a po romanu Viktora Igoa "Zvonar Bogorodičine crkve". Premijera postavke održana je u Parizu 1998. godine, nakon čega je predstavu videlo više od 12 miliona ljudi u raznim zemljama sveta. Tokom 20 godina postojanja mjuzikla, prodato je više od 11 miliona primeraka CD-ova i DVD-ova, odigrano više od 5000 predstava u 20 zemalja. Predstava je izvedena na 9 jezika!
Originalna verzija mjuzikla "Notre Dame" uključuje 200 tona dekoracija, koje se prevoze u 7 šlepera.
Jedan od najpoznatijih libretista i tekstopisaca na francuskom jeziku 1969. godine, nakon što je video mjuzikl "Hair" na Brodveju, Plamondon je shvatio da je njegovo zvanje muzičko pozorište. U saradnji sa francuskim kompozitorom Bergé 1978. godine, Luc Plamondon je izdao svoj prvi mjuzikl "Starmania," koji mu je doneo četiri “Feliks” nagrade. Rad na predstavi "Sand et les romantiques" imao je poseban značaj: upravo tokom njenog stvaranja nastao je kreativni duo Luc Plamondon i Riccardo Cocciante, koji je 1998. godine oduševio Francusku, a zatim i ceo svet, mjuziklom "Notre Dame de Paris." Luc Plamondon je nastavio da piše tekstove.
U mladosti, Riccardo Cocciante se zainteresovao za operu i klasičnu muziku. Ubrzo, Riccardo je predvodio svoju grupu "The Nations", a u slobodno vreme počeo je samostalno da uči sviranje klavira. Nakon nekoliko godina eksperimenata, Cocciante je počeo rad na svom prvom solo albumu, koji je snimljen 1972. godine u Italiji, a 1994. godine izdao je album "Greatest Hits" — zbirku više od dvadeset godina rada. Album "Instant present", izdat 1995. godine, bio je kreacija Cocciante i Plamondon-a. Vrhunac njihove saradnje je nesumnjivo mjuzikl po romanu Victor-a Hugo "Notre Dame de Paris".
U mladosti, Riccardo Cocciante se zainteresovao za operu i klasičnu muziku. Ubrzo, Riccardo je predvodio svoju grupu "The Nations", a u slobodno vreme počeo je samostalno da uči sviranje klavira. Nakon nekoliko godina eksperimenata, Cocciante je počeo rad na svom prvom solo albumu, koji je snimljen 1972. godine u Italiji, a 1994. godine izdao je album "Greatest Hits" — zbirku više od dvadeset godina rada. Album "Instant present", izdat 1995. godine, bio je kreacija Cocciante i Plamondon-a. Vrhunac njihove saradnje je nesumnjivo mjuzikl po romanu Victor-a Hugo "Notre Dame de Paris".
Već poznat kao plesač i klizač u Amsterdamu, Martino Muller je savladao profesiju koreografa. Njegov prvi uspeh u ovoj oblasti bilo je saradnja sa Baletom Karlsrue u Nemačkoj. Muler je kreirao koreografiju na prestižnim scenama kao što su Balet Opere Liona, Berlinska Opera, Nacionalni Balet Hrvatske, Štutgartski Balet, i Baleti Geteborga, Bazela i Berna, Teatar u Lucernu, i Opera Izraela. "Notre Dame de Paris" je prvo koreografsko stvaranje Muller-a u mjuziklu, što je rezultiralo kanadskom nagradom za najbolju koreografiju za mjuzikl.
Diplomirao na Lionskoj i Strazburškoj školi lepih umetnosti. Kreator brojnih scenografija u operskim kućama u Francuskoj i van nje. Na primer, za produkcije kao što su "San letnje noći", "Dijalozi Karmelićanki", "Dete i čarolija", "Trojanci", "Benvenuto Čelini". Među njegovim radovima u Državnoj operi Lozane su "Didona i Enej", "Priča o vojniku", "Verter". U švajcarskom teatru Mezjer – "Papska krunidba", "Jevgenije Onjegin" i "Čarobna frula". Produkcija "Dibbuk" u Nacionalnom teatru Belgije. "Ifigenija na Tauridi" u Nacionalnoj Operi Velsa i Frankfurta. "Serajlija" i "Jenufa" u Tel Avivu.
Već trideset godina Alain Lortie je zaljubljen u svoju profesiju. Svoju karijeru je započeo saradnjom sa poznatim i raznovrsnim kanadskim umetnicima, među kojima su Michèle Lemieux, Marie Chouinard i Édouard Lock. Pored toga, kreira svetlosne partiture za pevače iz Kvebeka i Evrope, uključujući Jean-Pierre Ferland, Diane Dufresne, Robert Charlebois, Peter Brian Gabriel, Francis Cabrel i Eros Ramazzotti. Mnogo puta je Alain bio proglašen za "Kreatora svetlosne partiture godine". Dobio je nagradu "Zlatna maska" za svetlosnu partituru za predstavu "Mrtve duše" i prestižnu nagradu "Dora Mavor Mur" u Torontu za osvetljenje predstave "Car Edip".
Dugoočekivana francuska verzija mjuzikla biće predstavljena srpskoj publici. Najbolji umetnici i plesači odabrani su iz raznih zemalja sveta. Za učešće u premijeri u Parizu za ulogu Esmeralde pozvana je Hiba Tawaji, mlada zvezda iz Libana. Finalistkinja francuske verzije šou programa "Glas", Hiba je već snimila dva solo albuma, koja su odmah postala popularna. Ulogu Kvazimoda izveo je Angelo Del Vecchio, koji je ranije igrao grbavca na engleskom i italijanskom jeziku. U ulozi Frola u Pariskom Dvorcu Kongresa zablistao je legendarni Daniel Lavoie, zvezda kanadske scene, poznat po prvom izvođenju ove uloge. Režiser i koreograf obnovljene verzije mjuzikla je Gilles Maheu, poznat po svojim postavkama u Kanadi i inostranstvu.
